Od po­vla­če­nja Li­be­ral­nog sa­ve­za sa po­li­tič­ke sce­ne Cr­ne Go­re ni­je se po­ja­vio po­li­tič­ki su­bjekt ko­ji mi je ulio vje­ru da se ta­ko uspje­šno, svom sna­gom i ener­gi­jom bo­ri pro­tiv ovog re­ži­ma i na­ci­o­na­li­stič­ke hi­ste­ri­je i po­dje­la ko­je ši­re nje­go­ve „per­ja­ni­ce“. Sve do po­ja­ve De­mo­kra­ta, sa­op­štio je funk­ci­o­ner De­mo­kra­ta Mi­lo­rad Mi­jo Mar­ti­no­vić.
– De­mo­kra­te su u me­ni opet po­kre­nu­le onu sna­gu, onaj pr­kos, onaj po­nos što sto­jim če­lo u če­lo pro­tiv dik­ta­tu­re. I sad se na­je­žim zbog po­no­sa ko­ji osje­ćam za­to što sam bio na pra­voj stra­ni kad se sje­tim us­kli­ka sa ce­tinj­skih tr­go­va „Sa Lov­će­na vi­la kli­če, opro­sti nam, Du­brov­ni­če“. Ko je ta­da vo­dio „rat za mir“? Da ni­sam mo­žda ja, ili mo­je ča­sno dru­štvo ce­tinj­skih li­be­ra­la? Ta­da smo po­zi­va­li da se za­u­sta­vi na­pad na taj pre­li­je­pi grad. I sa­da sam ne­iz­mjer­no po­no­san jer ne­po­gre­ši­vo znam da sam i ovo­ga pu­ta u pra­vom dru­štvu, sa mno­gim ne­ka­da­šnjim ce­tinj­skim li­be­ra­li­ma. De­mo­kra­te su, na mo­ju ve­li­ku sre­ću, pre­u­ze­le tu oba­ve­zu Li­be­ral­nog sa­ve­za da po sva­ku ci­je­nu za­u­sta­ve na­ci­o­na­li­stič­ke po­ho­de i da ne di­je­le lju­de po vje­ri i na­ci­ji, jer to ni­je po­li­ti­ka, to je iz­go­vor za ne­do­sta­tak od­go­vor­ne po­li­ti­ke – re­kao je Mar­ti­no­vić.
On je is­ta­kao da je to dim­na za­vje­sa iza ko­je vlast po­ku­ša­va da sa­kri­je sva svo­ja ne­po­čin­stva pre­ma Ce­ti­nju i nje­go­vim gra­đa­ni­ma.
– Du­brov­nik se od­bra­nio, ra­to­vi su se za­vr­ši­li, a da­nas je do­šlo vri­je­me da bra­ni­mo Ce­ti­nje. Bra­ni­mo ga od istih onih od ko­jih smo bra­ni­li bra­ću, pri­ja­te­lje i kom­ši­je de­ve­de­se­tih. Bra­ni­mo ga od onih ko­ji se iz­da­ju za nje­go­ve je­di­ne ču­va­re i za­štit­ni­ke. To su isti oni ko­ji su ta­da ža­ri­li i pa­li­li sve pred so­bom, ko­ji su mr­zje­li sto­po­stot­ne Cr­no­gor­ce. Pi­tam vas sve, ka­da se okre­ne­te oko se­be, ka­da do­bro po­gle­da­te Ce­ti­nje i Cr­nu Go­ru, za­pi­ta­te li se i vi kao što se ja če­sto pi­tam – je­sam li se za ovo bo­rio ot­kad znam za se­be? Je­smo li se bo­ri­li za Ce­ti­nje ko­je će bi­ti pre­po­zna­to po pro­pa­lim fa­bri­ka­ma i po sprd­nji o fa­bri­ci čo­ko­la­de, ži­ča­ri i sta­di­o­nu? Je­smo li se bo­ri­li za Cr­nu Go­ru u ko­joj će se kao naj­ve­će pa­tri­o­te pred­sta­vlja­ju nje­ni naj­ve­ći krv­ni­ci? U ko­joj se pra­vi li­be­ra­li na­zi­va­ju čet­ni­ci­ma, a oni ko­ji su de­ve­de­se­tih no­si­li ko­kar­de da­nas se pred­sta­vlja­ju kao dr­ža­vo­tvor­ci –na­veo je Mar­ti­no­vić.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, sve su opljač­ka­li i po­kra­li, pa kad na kra­ju ni­su ima­li što, ukra­li su i ide­ju liberala.
– Po­zi­vam sve ča­sne ce­tinj­ske li­be­ra­le, a znam da su svi ta­kvi, da po­dr­že su­bjekt ko­ji je­di­ni ima sna­gu da na­sta­vi pu­tem ko­jim je išao Li­be­ral­ni sa­vez. To je put mi­ra, pro­spe­ri­te­ta, jed­na­ko­sti, po­što­va­nja raz­li­či­to­sti i bes­kom­pro­mi­sna bor­ba pro­tiv na­ci­o­na­li­stič­ke hi­ste­ri­je. Po­zi­vam vas da po­dr­ži­te mla­dosti, iskre­nost– sa­op­štio je Mar­ti­no­vić. M.V.